Ljubica Beljin
(1925-2013)

Na ovom sajtu možete slušati propovedi Ljubice Beljin. Arhiviran je deo njenih brojnih poruka iz Svetog pisma datih u Hramu Svete Trojice, u periodu od 1992. do 2010. godine, sačuvanih na magnetofonskoj traci.

Sestra Ljubica je odrasla u Beogradu, u malom stanu i velikoj porodici od osmoro dece. Tu su njeni roditelji stigli iz Dobrinaca kada je imala samo deset godina. U gradu su je zadivile ogromne zgrade. Nije mogla zamisliti da postoji tako nešto. Taj snažan doživljaj formirao je njen životni poziv, dao smer njenom obrazovanju i nagovestio njenu dvojaku službu u crkvi. Ljubica je bila marljiva i odlična učenica pa je pred sam rat, 1940. godine, upisala građevinsko-tehničku školu. Ni izbeglištvo, ni okupacija, ni oskudni uslovi života u skučenom prostoru nisu bili prepreka da posle oslobođenja Beograda Ljubica, iako sad već i „sestra u Gospodu”, nastavi školu, uradi sve planove na hameru i diplomira.

Roditelji sestra Ljubice i njena šira porodica u Dobrincima pripadali su nazarenskoj zajednici. Ali, njima je u Beogradu i Zemunu postala bliska duhovna zajednica. Idiličnu sliku života u velikom gradu uništile su strahote doživljene 6. aprila 1941. godine. Od razornih i zapaljivih bombi nemačkih osvajača stradao je i stan porodice Beljin. Stan koji su dobili kao zamenu na istoj adresi u Dalmatinskoj ulici, ubrzo je postao mesto gde su se verni sabirali na molitvu i poučavanje iz Božje reči tokom čitave okupacije.

U tim ratnim vremenima je i Ljubica uzverovala u Hista kao svog spasitelja i Gospoda. Pokajala se i postala deo duhovne zajednice verujućih. A braća u zajednici ubrzo su shvatili da nisu dobili samo jednu sestru više. Bili su prosvetljeni da uvide i službu koju je Ljubici podario Gospod. Tako je brat Nenad, rodom iz Pirota, dugogodišnji prokušani član i starešina zajednice, obznanio zajednici da je Gospod sestru Ljubicu pozvao u službu propovedanja.

Decenijama je sestra Ljubica služila u propovedanju Reči u mnogim zajednicama po Jugoslaviji i u Srbiji. Dugi niz godina vodila je omladinski rad, bila duhovni savetnik i molilac, pomagač dela Božjeg u prilozima. Jer, Ljubica je i u svojoj profesiji bila uspešna, uprkos teškim uslovima nadziranja i kontrolisanja svih onih koji su „verovali u Boga” i bili aktivni u nekoj manjoj verskoj zajednici. Progonstva i šikaniranja bilo je na pretek. Ipak, ne predajući se ni za tren, i ne prodajući svoju vernost Gospodu ni za šta, Ljubica je dve decenije vodila odgovorne poslove kao šef gradilišta u svom preduzeću.

U svom preduzeću Ljubica je bila verni Hristov sledbenik. Tako su brojni saradnici od nje čuli za Hrista spasitelja. Među njima je bila i koleginica, a potom i sestra u Gospodu, Marija Munćan. Njihov zajednički rad na realizaciji plana izgradnje naše nove crkvene zgrade u Beogradu najbolje ilustruje dvojaki poziv i službu sestre Ljubice. Bez ove dve sestre teško bi bilo zamisliti početak i završetak tog projekta 1992. godine. Pored ovog velikog posla sestra Ljubica je tokom svog aktivnog radnog veka imala vremena da i vernima i zajednicama pomogne savetima u održavanju svojih kuća i molitvenih domova.

Ali, iznad svega, Ljubica Beljin imala je reč od Gospoda kako za pojedince tako i za zajednicu verujućih. U službu je nije pozvao čovek, zbog rodne ravnopravnosti, zbog jednakih prava žena, već dar Božji. Zato je ta reč imala snagu da privuče bliže Gospodu onog ko je čuje i posluša. Sada nam se ponovo pruža prilika da poslušamo prokušane nosioce Reči Božje iz naše sredine.