Sila, ljubav i razboritost

2 Timoteju 1:3 Zahvaljujem Bogu, kome kao i moji preci čiste savesti služim, dok te neprestano, i noću i danju, pominjem u svojim molitvama. 4 Kada se setim tvojih suza, poželim da te vidim, da se ispunim radošću. 5 Sećam se tvoje nelicemerne vere, koja je najpre prebivala u tvojoj baki Loidi i u tvojoj majci Evnici, a uveren sam da je sada i u tebi. 6 Zato te podsećam: rasplamsaj milosni dar koji ti je Bog dao kada sam na tebe položio ruke. 7 Jer, Bog nam nije dao duha plašljivosti, nego sile, ljubavi i razboritosti.

Apostol Pavle se u vreme pisanja ove poslanice nalazio u svojevrsnoj "izolaciji", ako tako možemo da nazovemo zatvor i utamničenje. Vreme u kome je pisana ova poslanica je obeleženo progonima hrišćana i sve većim padom Nerona u ludilo kao i izborom hrišćana za svojevrsne ,, žrtvene jarce“ zbog spaljivanja Rima.

Ovo pismo nam prikazuje Pavla na kraju njegove službe, neposredno pre njegove smrti. Pismo je napisano iz mračne, hladne i vlažne ćelije rimskog zatvora i otkriva nam Pavla koga su skoro svi napustili zbog straha od progona. Otkriva nam čoveka koji završava svoje poslove i priprema se za neizbežno, uveren da je završio trku i da je vreme da preda službu mladom Timoteju.

Znajući da mu je kraj blizu i da je Timoteju potrebna hrabrost i odlučnost da preuzme odgovornost vođenja crkve u širenju jevanđelja, napisao je ovu pastoralnu poslanicu kao jedno duboko i intimno pismo ispunjeno brigom, ljubavlju, ali iznad svega ohrabrenjem i uputstvima kako za Timoteja tako i za sve hrišćane kako da se ponašaju u teškim vremenima.

Dž.R.V.Stot je napisao:

Ono što mi je pomoglo da jasno razumem ovu poslanicu jesu dve jednosložne reči su de (ali ti) koje se pojavljuju četiri puta. Timotej je pozvan da bude drugačiji. Ne treba da poklekne pod pritiskom javnog mnjenja niti da se prilagođava duhu svog vremena, već da radije stoji čvrsto u istini i pravdi Božijoj.

Psalam 37:7 Smiri se pred GOSPODOM i strpljivo ga čekaj.

Čuli ste za izreku: "u strahu su velike oči"?! Biblija govori o dve vrste straha. Prva vrsta je korisna, poželjna i neophodna u našim životima, a radi se o strahu Gospodnjem dok je druga vrsta straha ona koja nam pričinjava štetu, a za koju smo pozvani da se izborimo i da je nadvladamo.

Danas, kao i u Pavlovo vreme, strah je vodilja u ovom svetu. Strah inspiriše novinske naslove, motiviše razne kampanje i ono što sve češće vidimo je da pokreće bes i nerazumno ponašanje na društvenim mrežama.
Strah je jedan od glavnih alatki neprijatelja naše duše sa kojom nam on zbunjuje umove i izaziva teskobu, nerazumne i, često nama, nesvojstvene misli i postupke.

Ljudi su skloni da odlaze u krajnost, a često ni mnogi među narodom Božijim nisu imuni na to neuravnoteženo ponašanje i kao da im nedostaje ta ,,prava mera“ u ponašanju, stavovima, a na kraju i u propovedanju. Očigledno je da situacija nije sjajna i sve informacije koje primamo su neprijatne i svaka je teža i ozbiljnija od prethodne što u svima nama izaziva određenu dozu zabrinutosti, straha, a kod mnogih, nažalost, i paniku.

U ovom vremenu možemo da budemo kao i svi ostali i da se prepustimo svemu što čujemo i vidimo, ili da budemo( su de (ali ti)) drugačiji i da ovo vreme iskoristimo vodeći se Pavlovim uputstvom koje smo pročitali u šestom stihu. 6 Zato te podsećam: rasplamsaj milosni dar koji ti je Bog dao kada sam na tebe položio ruke.

Voleo bih da ilustrujem ovu reč koja je ovde zapisana "rasplamsaj". Ljubav prema našim najbližima, a posebno prema deci, je nekad teško opisati rečima.

Jakov je Josifa voleo više od ostalih sinova. Voleo ga je toliko da je posebno za njega napravio bogato ukrašen ogrtač (1 Mojsijeva 37:3). Kada su mu taj isti ogrtač doneli kao dokaz Josifove smrti on je bio neutešan. Danima je oplakivao svog sina i svi sinovi i kćeri koji su hteli da ga uteše nisu u tome uspeli jer je odbijao da bude utešen i tom prilikom je rekao:

1 mojsijeva 37:35 »Ne«, reče. »Oplakivaću svog sina dok i ja ne odem u Šeol.« Tako je njegov otac plakao za njim.

Pokušajte da zamislite Jakova, devet godina kasnije, u trenutku kada su mu javili da je njegov Josif živ. U 1 Mojsijevoj 45 :26 piše da se prenerazio i da im nije poverovao. Pokušajte sada da zamislite tu radost, energiju i uzbuđenje koje je Jakov doživeo u trenutku kada se uverio da je njegov miljenik živ. Trenutak kada neverica prerasta u neočekivanu sreću zbog čuda koje se upravo desilo. U njegovim očima se u tom trenutku desilo vaskrsenje. Njegov sin koji je bio mrtav je oživeo. Taj trenutak je opisan u 27 stihu rečima "Jakov živnu duhom".

Apostol Pavle koristi isti ovaj izraz kako bi podstakao Timoteja da rasplamsa dar koji je primio polaganjem ruku.
Možda u prethodnom periodu nisi bio na velikim duhovnim visinama i osećaš se kao da ti nedostaje snaga. Možda si već dugo vremena pasivan i potrebno ti je da te nešto ili neko podstakne da se pokreneš. Možda sebe vidiš kao da ti je ostalo nešto malo žara za koji ti se čini da jedva tinja.

Nije nužno da se nalaziš u takvoj situaciji. Možda živiš jedan posvećen život i tvoj plamen gori jednim postojanim intenzitetom, ali osećaš da te Bog poziva na nešto više.

Šta god da je u pitanju, znaj da je tvoja i moja odgovornost da ,,rasplamsamo” taj dar milosti koji nam je sam Gospod darovao.

U ovim danima kada je kretanje za većinu ograničeno i vreme je nešto sa čime možemo drugačije da raspolažemo, iskoristimo to vreme da "živnemo duhom" kao Jakov.

Nije mi namera da se razbacujem sa jeftinim frazama i parolama. Namera mi je da nas sve ohrabrim na osnovu Svetog pisma kao što je i zapisano 7 Jer, Bog nam nije dao duha plašljivosti, nego sile, ljubavi i razboritosti.

Ovde nam je jasno zapisano da je Bog taj koji daje, a naznačeno je bez zadrške šta nam Bog nije dao. Strah ne dolazi od Boga. Od Njega nam dolazi sila, ljubav i razboritost.

Jer Bog nam nije dao duha plašljivosti( kukavičluka, savijanja kičme i ulizivačkog straha), već nam je (On nam je dao Duha) sile, ljubavi, smirenog i dobro izbalansiranog uma, discipline i samokontrole.

Važno je u ovom vremenu da se podsetimo da sila, ljubav i razboritost idu zajedno. To je ono što nam daje ,,pravu meru”. Sila bez razboritosti može samo da napravi štetu, a opet sila i razboritost bez ljubavi ne ispunjavaju svoju svrhu.

Ljubav prema otadžbini, deci i porodici najplašljivijeg čoveka može učiniti najhrabrijim. Ništa ne može kao ljubav da inspiriše hrabrost, da čoveka učini neustrašivim i spremnim da izdrži oskudicu, kušnju i progone.

Isus je jednom prilikom kada je bio upitan koja je najveća zapovest u zakonu odgovorio:

Matej 22:37 A Isus mu reče: »‚Voli Gospoda, svoga Boga, svim svojim srcem, svom svojom dušom i svim svojim umom. 38 To je prva i najveća zapovest. 39 A druga je slična ovoj: ‚Voli svoga bližnjega kao samoga sebe.‘

Ljubav prema Bogu treba da se iskaže u ljubavi prema čoveku.

1 Petrova 1:18 Jer, vi znate da od svog ispraznog načina života, koji su vam predali vaši praoci, niste otkupljeni nečim raspadljivim, srebrom ili zlatom, 19 nego dragocenom krvlju Hrista, Jagnjeta bez mane i ljage.

Naša vrednost nije izražena u novcu već kroz ono što je naš nebeski Otac učinio u naše ime. Naša vrednost se meri onim sa čime je Bog platio da nas spasi.

Koja je cena koju je On platio da bi nas otkupio? Smrt Njegovog Sina na krstu, to je cena koju je Otac platio da nas izbavi od greha i vlasti tame.

Jedan brat je nedavno rekao, "Ne razbacujte se sa jeftinim stihovima i svojim apokaliptičnim porukama o smaku sveta. Ljudi su preskupo plaćeni da bi Bog samo tako odustao od njih."

Bog nas je otkupio od našeg ispraznog načina života. U ovim danima smo pozvani da svoje živote ne živimo na isprazan način već da se okrenemo i iskažemo milost i ljubav svima koji su nam blizu i sa kojima smo okruženi i da na taj način ispunimo svrhu zbog koje smo ostavljeni na ovoj zemlji.

Ljudima je više nego ikad potrebno da ih neko čuje, razume i saoseća sa njima.

Završio bih ovu poruku rečima koje su zapisane u 

Rimljanima 12: 11 U revnosti ne posustajte; u duhu budite puni žara; Gospodu služite. 12 U nadi budite radosni, u nevolji strpljivi, u molitvi i strajni.

Autor: Aleksandar Žugić

PEC

Simina 8
11000 Beograd
Srbija
+381 11 2622642

© 2017-2020 Protestantska evanđeoska crkva